Nežan kao majčini blagoslovi
I ruke koje čekanjem stare,
U meni sećanje o tebi plovi
Kao po staklu zimske šare.
Nekom me čudnom magijom vodiš
U sirotinjske dečačke snove,
Ko svitac se odjednom rodiš
Kad me tvoj šašavi smeh prizove.
Gde si devojčice sa zlatnom kikom?
Kome lepotom oči pojiš?
Ne boj se neću te dati nikom
Iz mojih snova dok postojiš.
Sačuvaću te krajičkom sete
Koja mi srce umorno ljulja,
U meni još uvek živi dete
Sa suzom u oku koja žulja.
I to me drži ko mrvu čvorak
Gladnog za tobom večeri ove,
Siguran da život nije gorak
Sve dok imam o tebi snove.
