Istina o tebi…
Zlobi
Nastanila si se među ljudima,
životinje te nisu htele!
Sestra si zmiji iz rajskog vrta.
Ostavila te da gmižeš
po moždanim vijugama:
– da rovariš
– pokvareno da mutiš
– slogu da uništavaš
– sreću drugima da kvariš
– sumnju da rasađuješ
– slabe u grob da teraš!
Voliš da „komšiji crkne krava“,
i on da crkne – ako je bolji!
Kad imaš oči ,
pogled je sečivo oštro!
Kad imaš jezik,
bljuješ otrov prikriveni!
Živiš od ljudskih slabosti,
uživaš u tuđoj nesigurnosti
u koju sadiš svoje seme zlo.
Onda čekaš da nikne,
zalivaš ga pakošću
„nevinim“rečima za – naivne!
Prljaš ono sveto i božansko
u dušama ljudskim,
navodeći ih na put bez povratka.
Autor:Svetlana Janković Mitić
Autor
