Uhvatio si me na foru, mangupe!
Mora da je Sveti Trifun
Umešao prste i svoj blagoslov
Jednog davnog februara
Kada se za Valentina nije ni znalo
U ovom delu zemljinog šara…
Veselo društvo studentsko,
Atmosfera bučna, igre istine,
Vrcavi humor, pesma…
Oči sjaje, nešto se događa,
Obrazi rumenilom žare…
Ti, šarmantni mangupe,
Skidaš cipelu s moje noge
Ciglo broj – trideset i pet.
Polako u nju nalivaš vino
I ispijaš u dahu!
Nastade tajac, gest za divljenje,
A ja pomislih i rekoh:
Trebala sam da obujem čizme!!!
Provala smeha – radost mladosti,
Pobeda ljubavi i života.
Dobra ti je fora, moj mangupe!
Pamti se i danas iako sećanje
Poprima ukus pepela…
Čiju smo svaku česticu zajedno brojali
Toliko decenija za redom.
Ne mari što taj je pepeo rasut
Po našoj kosi, dobri moj mangupe,
Ti i dalje prosipaš razne fore,
Jer smeh je pola zdravlja, kažu,
Mada smo znali i plakati,
Grditi i ružiti kad nas stignu
Problemi i žuti minuti.
Februar je mesec Svetog Trifuna
Februar je mesec stapanja
Dva potoka u jednu reku
Što teče bistrom vodom
I prepreke ruši…
Dobre su ti fore, moj mangupe,
Život je dok umemo da se smejemo,
Život je, život je…
