Bežala sam od tebe
preko mora i okeana,
preko brda i planina,
preko mostova što nas spajaju.
Trčala sam po kiši,
misleći da će isprati
tvoje tragove sa mene.
Stajala sam na užarenom suncu
da izgori i poslednja misao o tebi,
ali plamen je bio još jači.
Šetala sam nepoznatim ulicama,
sigurna da ne čujem tvoje korake,
ali oni su odzvanjali u gluvoj noći.
Bežala sam od sebe,
jer sam verzija koju si ti stvorio-
skrojio,
obojio
po svojoj meri.
Ko sam zapravo sada ja?
I još koliko mi sledi noći bez sna?
Bežim još uvek
preko mora i okeana.
Možda jednom pobegnem.
