fbpx

Tijana Milojević – Viša sila

Da li ste osetili nešto čudno dok ste se budili iz sna? Jedva opisivo.. Da li je neko hodao vašom sobom, a Vi ste se osetili bespomoćnim? Da li ste čuli za paralizu sna?

,, Probudila sam se usred sna. Bila sam jako uplašena. Izmučena.. Nisam mogla da se pomerim i osetila sam kako mi telo trni. Osetila sam žmarce u predelu ruku i nogu.. Spavala sam te noći na ledjima, sto inace izbegavam. Nisam nikada osetila ništa slično. Videla sam čoveka odevenog u crno, sedeo je na kraju kreveta. Gledala sam ga nepomično. Pokušala sam da pozovem roditelje iz susedne sobe, medjutim, kao da nisam mogla da čujem svoj glas. Kao da sam u sebi govorila sve vreme.. Mnogo je teška stvar, neobjašnjiva..”

Može trajati par minuta ili par sati. I uglavnom se dešava mladjim osobama. Od 100% populacije, negde oko 30% doživi paralizu sna.. Obično prvo kreće sa zujanjem u ušima, zatim sa crnilom pred očima, potom trnjenje čitavog tela..
Retko ko na prvu loptu te dogodovštine shvati ozbiljno. Pre će pomisliti: čovek je poludeo, odakle nešto tako? Ili, ma samo je sanjao a nije ni svestan toga..

Teško je za objasniti onome koji je poverovao u tu priču, a te kako je osobi koja je kroz to prošla..

,, Niko mi nije verovao, kada sam im pričala. Gledali su u mene kao da sam poludela. Kao da izmišljam stvari ili ih govorim iz sna, običnog košmara. A zapravo sam te noći svašta preživela.. “

Kažu da ljudi usred stresa mogu svašta doživeti. Mogu čak i preko noći osedeti.

Paralizu sna usko povezuju i sa narkolepsijom. Ne, nema veze sa konzumiranjem raznih vrsta narkotika. To je hronični poremećaj spavanja. Disomnija.
Izuzetan osećaj opasnosti i strašne halucinacije prate prve faze paralize sna. Zato telo biva sve vise paralisano. Parališuće dejstvo vlada umom.

,, Nisam poludela! Vrlo dobro znam da sam se probudila usred noći, da nisam bila pospana. Širom otvorenih očiju sam posmatrala šta mi se dešava. Svaki pokušaj sebi da pomognem, sve više me je paralisao. Počela sam da brinem kako ću skrenuti sa uma..”

Uzroci mogu biti sasvim svakidašnji kod današnjeg čoveka. Neispavanost, ponekad ista povezana sa alkoholisanjem u nekom kafiću do sitnih jutranjih sati, zatim ležanje na ledjima je jedna od bitnijih stvari, stres kao uzrok svega na psihološkoj i psihičkoj bazi.. Može biti čak i lucidni san. To je san u kom ste svesni svega što ste sanjali, svega što upravo sanjate..

,, Noćima nisam gasila lampu na stočići. Nisam smela. Jedno vreme je to bilo korektno, kasnije, to je počelo ostalim ukućanima da smeta. Ja nisam želela da predstavljam problem, pa sam pokušavala na sve načine da se umirim i zaspim bez ikakve pomoći. U mraku.. U početku, naravno kao i sve na početku, nije mi išlo od ruke. U podsvesti stoji taj strah. I najmanja doza njega. Ali vremenom, opušatala sam se sve više i više. Uspevala sam. Borila sam se..”

Za paralizu sna koristi se više – noćna mora. Ali to je nešto veoma jače od nje. Ne košmar, ne noćna mora, već strah iz nehata!
Osoba ne govori, kao da spava. Kao da ne diše. Mirna je. A u njoj se vrši borba. I ne čuje se, a želi to silno. Vapi za pomoći. Dobro je da kratko traje, ako traje predugo osoba će sutradan biti premorena. Kao nakon napornog dana na poslu. A opet, samo san..

Da li ste čuli za šesto čulo? Znate li o tome nešto? Suptilno opažanje..

Miris, ukus, dodir, vid, zvuk.. pre svega toga upravo to samo pojačano. Sa jačim vrednostima. U većim količinama..

Osećaj mirisa bez vidljivog prisustva elemenata istog; osećaj dodira bez prisustva istog; vizija Božanstva; osećaj glasova bez igde ikoga.. Šesto čulo!

Ljudi koji su ovakve stvari iskusili, koji su uspeli da dotaknu paralizu sna ili sasvim slučajno primetili neke od simptoma kod sebe od gore navedenih upravo stvari, su ljudi koji poseduju šesto čulo. Oni sun a neki način za nijansu moćniji od običnih smtnika. A zapravo smo svi mi smrtnici. Samo neki sa izoštrenim čulima, a ostali pak ne!

Priča je posvećena mojoj sestri koju mnogi ni ne trudeći se ne shvataju. A ipak je iznad njih po svemu sudeći. <3

Tijana Milojević
Tijana Milojević
Rođena sam u Kragujevcu 1995. godine. Od ranog detinjstva me je svašta nešto interesovalo, jedino sam se pisanju uvek vraćala. Sigurna u sebe. Svoja na svom. Osobine koje me najviše krase su emotivnost i kreativnost. U svakoj sitnici vidim nešto kreativno i svaki predmet poželim da oživim. Moj moto je: Živi danas kao da je poslednji dan i uvek daj sve od sebe!