Noćas će patuljci zažmuriti
I neće te potkazati
Kad se iskradeš iz kuće u kasnu uru
Žureći da daš svoje mlado
telo.
Mesec će se s žutom lampom
Za oblake sjuriti
I tragove tvojih stopa skriće
Ko zvezde na tamnom
Abažuru.
Noćas će ti jagode put do mene
Pokazati
I ti ćeš krenuti smelo
Gazeći lišće ko antilopa
Da bi se stopila sa mnom
Uprkos svim predrasudama
I zakonima koji nam to brane.
Noćas ćeš pustiti suzu da ti
Iz oka kane
Ispraćajući lutke, trice i
Koještarije s rođendana.
Ljubićemo se i kidisati jedno na drugo
Ko dva kočoperna petla.
Smejaće nam se ptice
Kao ludama.
Bićeš u mom znoju okupana,
I sva od nežnosti,
I sva od svetla.
Noćaš ćeš najlepšu muziku čuti
Na postelji od paprati.
Bićeš umorna i bleda
Od putovanja kroz moju krv
I rana zadobijenih iz teškog boja.
Gola ćeš na mom ramenu zaspati.
Šuma će utihnuti
U moru meda.
Cvet će niknuti u kamenu.
Odjeknuće viola od bola.
A u tebi će roviti crv
Pun nade i nespokoja.
Noćas ćeš se na prstima
Ušunjati pred svitanje
U svoj tihi sobičak.
Mesec će ugasiti žutu lampu,
Zavaravajući hajku
I tvoje tajno skitanje.
Zaspaćeš sklupčana
Na postelji ko čičak
Odnoseći u san mene
I svoju najlepšu bajku.
