Probudio sam se jednog jutra i osetio bol. Otišao do kupatila, umio se i pogledao u ogledalu. Primetio sam nešto što je do tada bilo neprimetno. Približio se ne spuštajući pogled i jasno je video. Svoju prvu boru. Po prvi put sam poželeo da izađem iz svog tela i po prvi put shvatio da je to nemoguće. Prvi put sam shvatio da sam zarobljenik. Zarobljen u svom sopstvenom telu.
Odrastao sam gladajući filmove o neustrašivim borcima za pravdu, čast i ljubav. Mač u ruci, čast u duši i ljubav u srcu. To je svima bilo zajedničko. A onda sam porastao i ja. I shvatio da sam preuzeo sve to što sam gledao, sve što je i inače genima i vaspitanjem usađeno u mene. I shvatio da ne pripadam ovom vremenu. Da moja borba i zalaganje prerastaju u borbu sa vetrenjačama. Shvatio sam da sam zarobljenik u ovom vremenu.
Volim te. Uveravao sam sebe da ti nisi prava, da si samo jedna u nizu, da si prolazna…Govorio sam sebi da ako nije bilo dobro, ako nije valjalo, da i nije vredno. I mislim i dalje i govorim još uvek. I još uvek te volim. Zarobljen sam u ljubavi prema tebi.
