„Eerie“, „Creepy“, „Tales from the Crypt“. Sve su to stripovski giganti koji su fanovima ovog medija u ranim danima, danima pre Comics Code-a, donosili izvanredne stripovske priče. Pobogu, Ričard Korben je tu pekao zanat! I premda su to publikacije (i serija) koje su danas i te kako matore, njihovi štovatelji i nastavljači se nalaze i danas, u godini nečijeg gospoda 2025-oj.
Makedonski odgovor na pitanje „Ko bi mogao da radi dobre horore“ se razlikuje od, recimo, bosanskohercegovačkog ili hrvatskog. Ili pak crnogorskog. Ali tu je. I nosi naslov „The Jitters“.
Autor ovog stripa, Stefan Nikolovski, ne krije svoje izvore, niti svoje strasti. Očigledno da mu je horor zauzeo posebno mesto u srcu, toliko da mu je posvetio ne samo strip, već i dobar deo recentnog umetničkog angažmana. Čak i komercijalne ilustracije koje radi imaju u sebi dašak horora.
Njegov strip sam nabavio u Leskovcu, i sudeći po reakciji drugih koji su imali zadovoljstvo da ga prelistaju, nisam jedini kojem se svideo. Za neinicirane, „The Jitters“ je sveščica američkog formata sastavljena od četiri poglavlja, prologa i epiloga. Unutar iste saznajemo o izvesnom zelenom stvoru koji kao da se nalazi svuda. Dakako, sve četiri priče imaju poseban pristup hororu kao takvom:
- Prva, „The Visitor“, gleda na stravu i ubijanje iz perspektive deteta;
- Druga, „Proud and Vain“, prati pisca horor fikcije koga drži blokada i koji po svaku cenu hoće da napiše novi hit;
- Treća, „Stolen/Rotten“, kombinuje horor oživljene lutke i koulrofobije (straha od klovnova);
- Četvrta, „Born on Halloween“, zaokružuje fabulu smrću jednog umetnika.
Prolog i epilog sadrže jednu sablasnu sliku koja napada u muzeju i posle se vraća. Vizuali u ovoj priči su spektakularni, i ovo će možda zvučati blasfemično, ali meni su draži čak i od glavnine stripa. Nikolovski očito ima dar za ilustrovanje čudovišta, i to je definitivno vidljivo ovde. Ali i njegova zelena kreatura ima svog šarma, pre kao osoba sa jakom aurom nego strašno stvorenje (opet, ovde vidimo eho gorepomenutih američkih časopisa strave i užasa).
Parafraziraću jednog JuTjubera koji je sličnu stvar rekao za mračnu fantastiku i radove Majkla T. Gilberta i P. Krejga Rasela (precicznije, njihov rad na adaptaciji Elrika od Melnibonea u stripu); zamislite da radite horor, jedan od najturobnijih žanrova, u jarkim maltene neonskim bojama. E to je Nikolovski, jedan kroz jedan! Svaki mogući segment „The Jitters-a“ je krcat živim bojama i nijansama koje iskaču na stranici bez i da ste pročitali jednu rečenicu dijaloga. Naravno da tu ima i senci, ali one samo dodatno jačaju utisak kad se postave rame uz rame sa neverovatno jarkom paletom za koju se Nikolovski opredelio. Pritom, treba istaći i vizuelnu estetiku. Naime, ne mogu a da se ne otmem hip-hop grafiti utisku koji naslovi svakog poglavlja odaju. Malo je ulice ušlo u pripovedanje, i to mi se izuzetno dopada.
No, na pripovedanju smo. Ergo, da li je ovo efektni horor? Slično pitanje sam postavio kada sam recenzirao dva takva dela iz BiH, „Gluvo doba“ i „Hydria“. I opet, ne mogu da se skroz opredelim za ovu ili onu stranu. Isprva, ovaj strip zaista ima elemenata koji su jezivi, gde je najupečatljivija slika sa početka i kraja sveščice. Međutim, sami ključni lik nekako i nije toliko strašan – upravo zato što je ključni. Drugim rečima, kada znamo ko je negativac, to malo oduzima od jeze. Ne uvek, naravno, izuzeci postoje („Nema zemlje za starce“ je gotovo arhetipski primer toga), ali u najvećem broju slučajeva, skrivanje čudovišta, negativca ili antagonističke sile daje više na jezi. Drži gledaoca (ili u ovom slučaju, čitaoca) u neizvesnosti.
Sve u svemu, „The Jitters“ je uspešno doprineo panteonu – ili je bolje reći kulturi? Supkulturi? Ekološkoj niši? – horora balkanskog stripa, ako ne i Balkana uopšte- Ukoliko imate prilike, nabavite jedan primerak, ako ni zbog čega drugog, onda zbog spektakularnog crteža i neverovatnog broja ideja koji staje na 40-tak stranica.
