Zvono mog telefona
govori mi da je ona.
Slatka, mila, čila, vita,
sada u me žurno hita.
Puštam njen glasić u etar
da ispuni moj svaki milimetar.
Niko u njoj ne uživa tako,
volim je snažno i jako.
U toj ljubavi glavu brzo gubim,
želim da je stalno ljubim.
Da osetim svaki treptaj mio…
Zaljubljeniji niko nikad nije bio.
Radost, sreću i divogu
daje ona mom životu.
Pravi je zvrk, detinjasto čedna,
svih divota ona je vredna.
Zvezde sa neba želim da joj skinem
jer više ni za šta ja ne brinem.
Sa njom sve je lepo, lako…
Da ne poveruješ da je tako.
Život najlepša bajka postaje,
osmehuje se, miriše, traje…
Stazom kojom hodi uvek cveće cveta,
ulepšavala mi zauvek sva moja proleća, jeseni, zime i leta.
