Vešto je otvorio poklopac mog ručnog sata
Izvadio staru bateriju
Stavio novu bateriju
Vratio poklopac
Prislonio sat na uvo
I rekao: Pesma…
Pesma…
Tiho, još jednom,
Ne gledajući me,
Kao da je sam.
Iz prve, rekoh.
Svaka čast.
Ja obično polupam četiri dok ne napravim peti
A ni on ne bude baš tačan.
Pogledao me je kao što bi,
Pretpostavljam,
Pogledao čoveka koji priča sam sa sobom na ulici.
