fbpx
spot_img

Vjera Garović: Batik


Zatvaram školjku hladnih dlanova 

U kojima je biser njegove pesme

Na mojoj lirskoj livadi

Nije nikla otava i nema novih otkosa 

Ali sam dobila na lotou sedmicu

Izvukla iz šešira i kaljavih čizama

Nagovorila da zameni olovku.

Sad slika batik tehnikom, po svili kože

Rojevi pčela dragovoljno tačkaju vosak

Budi nevinost raspevanim bojama

I gleda duše radoznalaca kako se utrkuju 

Da priđu bliže i ponesu deo magije sa sobom  

Lepeći stihove po svojim nežnim dušama.

Gledam iz stare ljuljaške sa dekupažom 

Iscrtanim na naslonima za ruke 

I kažem začuđenom prolazniku:

-Da, to je pesnik kome sam u očima 

Pročitala prvi stih i čuvam taj biser. 

Slava ponekad zna  da oslepi. 

Zaboravi se koliko smo 

i mali i lepi u svojoj nevinosti. 

I bogatiji za pesmu. 

Vjera Garović
Rođena je 1953. godine u Rožajama, a od 1961. živi u Zemunu. Završila je Veterinarski fakultet i postdiplomske studije. Radila je u PKB, a od 2012. je u penziji i piše poeziju. Objavila je dve knjige pesama, "Azbučnik duše" 2016. i "Dušoliki svetlopis" 2018. Pesme su joj objavljivane u više časopisa na srpskom jeziku(“Slovoslovlje”,“Centar akadamske reči KORSA”, ”Umetnički horizont”) i na ruskom u “Нервская формула- свежий взгляд”, i u antologiji “Моя сербская антология” Vladimira Babošina. Dobitnik je prve nagrade na manfestaciji “U susret svetskom danu poezije” u Beču 2016. godine. Pesme su prevođene na ruski jezik.