Sedeo je sam sa mislima
koja su lutala u vremena
prošla.
U ovoj prijatnoj julskoj
noći, noći samoće
čeznuo je za jednim malim
i običnim zagrljajem.
Ta čežnja, te julske noći
ipak nije se ostvarila te osta
poput nedosanjanog sna.
Ostao je duboko zamišljen
sam sa sobom i samoćom
svojom. Tom istom
samoćom koja ubija
tiho, polako…
Neosetno.
