U susret maloj maturi i upisu u srednje škole, prenosimo tekst koji budućim srednjoškolcima, kao i njihovim roditeljima može biti od velike koristi.
Kako izabrati srednju školu? Koji smer bi bio najbolji za mene? Kako da znam da li ću steći željena znanja u srednjoj školi koju odaberem?
Ovo su samo neka od pitanja koja se pitaju osmaci pred upis u srednje škole. Naravno, ne postoji univerzalan odgovor na svako od ovih pitanja, ali postoji način da se dođe do rešenja – korak po korak.
S obzirom na to da je od prošle godine (2016.) postavljena granica za upis u četvorogodišnje srednje škole, pa sada svaki osmak koji želi da upiše srednju školu u trajanju od četiri godine – mora da na kraju osnovnog obrazovanja, odnosno nakon polaganja završnog ispita – ima najmanje 50 bodova.
Učenici koji ispune ovaj uslov mogu da razmišljaju dalje o tome šta bi voleli da upišu i šta ih najviše interesuje, kao i čime bi u životu želeli da se bave.
Kako napraviti selekciju?
Mnogi osmaci razmišljaju o tome kako ih mnogo toga interesuje u životu, a čak i prema ocenama ne mogu da odrede šta je to u čemu su najbolji.
Upravo tada se može primeniti jedna od tehnika selekcije, a to je negativna selekcija – odnosno sužavanje izbora eliminisanjem smerova i srednjih škola koje sigurno ne bi upisali – iz više razloga.
Na ovaj način smanjiće se broj opcija, nakon čega je najbolje da se napravi “rang lista” smerova po zainteresovanosti budućeg srednjoškolca, kvalitetu nastave i gradiva, mogućnosti koje nudi učenicima za upis na fakultete i slično.
Lista želja
Svaki osmak sigurno u svojoj glavi drži nekoliko smerova koje bi pođednako želeo da upiše. Upravo za to služi i lista želja, koju će svakako i morati da popunjavaju pre upisa.
Lista želja bi trebalo da se sastoji od smerova srednjih škola za koje je učenik zainteresovan i za čiji upis ispunjava uslove.
Na osnovu bodova koji su bili potrebni prethodne godine za upis, maturanti mogu okvirno da saznaju kakva je zainteresovanost i konkurencija za određene smerove.
Upravo na osnovu toga bi trebalo da sastave i svoju listu želja. Počevši od onih smerova koji ih najviše interesuju, pa do onih za koje su manje zainteresovani, ali za koje misle da će (lakše ili verovatnije) moći da upišu.
Kako odabrati smer – prirodni, društveni, opšti, zanati…?
Za one osmake koji ne mogu da odaberu oblast koja ih najviše interesuje ili koja im najbolje ide – trebalo bi da potraže pomoć od nekih odraslih osoba – da li od roditelja ili od nastavnika.
Najbolje bi bilo da prvo razgraniče koje su to oblasti koje izučavaju prirodne nauke, društvene nauke i slično – pa na osnovu toga pretraživati i smerove u srednjim školama koje nude to znanje.
Koje nauke (odnosno predmeti) spadaju u prirodne nauke? U koju oblast spada moj omiljeni predmet iz osnovne škole? – Ovo su pitanja na koje bi trebalo svaki osmak da da odgovor kako bi lakše došao do najboljeg rešenja kada je izbor srednje škole u pitanju.
Postoje osmaci koji su u potpunosti spremni za ovu odluku i koji već sada znaju koji će fakultet upisati, ali su oni sigurno u manjini, a postoji mogućnost i da će svoju odluku o fakultetu još promeniti. Međutim, veliki broj malih maturanata ipak ne zna na koji način da se odluči za nastavak školovanja.
Zanimanja i poslovi
Sve moguće informacije i detalji o profesijama, odnosno zanimanjima mogu biti od velike pomoći za osmake – kako bi shvatili šta znače pojedini poslovi, čime se bave oni koji se školuju za to – a samim tim i da li je to zanimanje za njih ili ne.
Od nedavno se u našoj zemlji primenjuju i principi dualnog obrazovanja, zahvaljujući čemu učenici koji se u srednjoj školi obrazuju za neki zanat ili nešto lično – imaju priliku da svoje znanje još tokom školovanja primene u praksi.
Važno je da se osmaci zapitaju – da li bi mogli da se nađu u određenoj ulozi, odnosno kao neko ko se bavi poslom za koji je potrebna škola koju želi da upiše, ali isto tako je važno da razmišljaju i o tome – da li je zanimanje koje biraju traženo i da li školovanje može da mu pruži znanja koliko želi da primi i da li je taj smer previše zahtevan.
