Zabelela se zima, nasmejane oči Aprila presekla posrebrenežim sedefom svog plašta, ogrnula izdanke napupele, osnežila prve prolećne cvetove mirisne, istkala zima pokrivač stazama zaraslim travom i korovom, sliva svoje inje niz krovove i drveće..svetleće senke prete zubatom Suncom maknutom podno sivih oblaka. Vetar njiše promrzle grane. Na svetlost proleća kidišu naizmenično sneg i kiše. U sivom danu nakostrešeno inje ne misli da stane, umišljeno, šepuri se u svojoj moći. Zadnjim naporom zima podiže buku, grmi i seva u želji da nadjača silu došlog proleća, produžila bi svoj vek, travnati tepih obojia u snežni plašt, povratila bi odbeglo svoje vreme, d amože samo, je pustoš u jednom dan uostavila, bez snage otišla, najurena ljupkošću osmeha prolećnog zraka na vrhuncu dolazeće snage. Izgubljena zima odlazi da čeka svoje vreme u lunarnom kalendaru namenjenoj joj.
Zabelela zima proleće Aprila
