Mislio sam da sam te zaboravio
ili sam to želeo
ali proklete zvezde
previše liče
na sjaj u tvojim očima
i vraćaju te u moje pesme
koje nisu ništa drugo
do staze
po kojima šetaš
u letnjim haljinama
izatkanim od poljskog cveća
i želje za dodirom
da sam znao
da će me prve kapi kiše
podsetiti na rosu pod tvojim nogama
zabranio bih nebu
da pusti
i jednu suzu
nad strahotama ovoga sveta
svaki put kada te zaboravim
ili pomislim da sam to učinio
rano letnje Sunce
prospe zrake nad dolinom
rumene
kao tvoja kosa
a ja pružam ruke
želeći da osetim vlasi
pod prstima
i da ih zauvek mrsim
kada pomislim da te nema
razigrani odraz Meseca u vodi
mi kaže:
,,Tamo je srce one koju voliš
a ne u čaši
koju danima gledaš!„
A kad mi kažu
da si sa drugim
i da te voli od svega jače
samo šeretski šešir nakrivim
i do duboko u noć plačem…
