Smanjen unos vitamina, svežeg voća i povrća čini organizam neotpornim i na najbanalnije virusne infekcije
Kalendarski smo uveliko zakoračili u proleće, ali mnogi još ne osećaju čilnost i vedrinu duha, karakterističnu za ovo doba godine. Naprotiv, većina se žali na neobjašnjiv svakodnevni umor i iscrpljenost.
– Prolećni umor je rezultat lošeg načina ishrane i života u predjašnjem, zimskom periodu. Neophodno je i što više boraviti na otvorenom, jer izloženost dnevnom svetlu podiže nivo hormona sreće – serotinina.
– Iako u nadolazećim danima ima više svetla, boje i toplote, organizam na njih svejedno reaguje nepovoljno, jer se menja atmosverski pritisak, vlažnost i temperatura vazduha.
– U proleće se stimuliše rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem, ali zbog odsustva energije one ponekad ne rade u savršenom ritmu. Za sve neželjene pojave smatra se odgovornim i manjak hormona sreće, serotonina, koji je potrošen u zimskom periodu. S obzirom na to da postojeći problem ne može da se reši odmah, dolazi do pojave tromosti i nemotivisanosti, odnosno blage deprimiranosti. Glavobolja je još jedan simptom sezonskog karaktera. Glavobolju gotovo redovno prati i vrtoglavica, koja je izazvana istim uzročnicima.
– Prolećni umor nije bolest već stanje kojem mi doprinosimo svojim ponašanjem.
– Da bi to sve postigli na valjan način i postigli pravi efekat, neophodno je unositi što više svežeg voća i povrća. Samo tako može da se nadohnadi deficit vitamina, a posebno vitamina C, važnog za dobar imunitet.
