Pričala bih ti o’ nekim nebitnim stvarima i tako vukla se kroz trenutke ti učtivo čitao bi mi misli
sve zaprašio polenom smijeha .
Rado bih se zakopčala u te da tamo živim
svoje minute.
Vrijeme zna mojim samotinjama dat sunce
da ogrije mi se duša
iako oči bolesne daju suze
da zjenice ne bi zaboravile kako se to kupaju trepavice.
Volila bi da sam obična pamučna majica
da diram ti kožu
upijam preznojeno htijenje
i zagrlim čvrsto rukavima.
Da stvorena sam od bezbroj malih končića koji razigrano palacaju jezicima
niz leđa i rebra.
Presvukla bih obraze u svilene navlake
tvoje jastučnice i tako smirivala vatre žudnje
Svi imamo svoje želje
i noć potkovanu u nesanicu
jutro koje donese podočnjake
livadu punu rose.
Znaš da pletem ti most od sjećanja
do mojih usana
da drhtim na samu pomisao .
Treba mi komad tvog srca
da vidim jesam li živa unutra
dal’ tečem k’o ljubav
topla i crvena.
4.5.2025.
Gračanica
