iznenada
pojavi se to vitko telo
noge kojima putuješ kao ibarskom magistralom
pojavi se iznenada
nagrada za duge minute praznine
da sam forenzičar
proveo bih sate, dane i godine
istražujući otiske, tragove, dnk
drugih na tom dugom vratu,
na toj mapi žene
urađene po standardima usamljenih muškaraca
da sam slikar
dosta bi mi bilo dve boje do kraja života
balon vina i pesma cigana kraj
velike šume
da sam pesnik
prevrnuo bih sve rečnike onostranog jezika
tražeći neku neobičnu reč
da opišem tu pojavu u mom oku
tu lepu ženu sa nebesa
da sam fotograf
bacio bih sve objektive i sprave
crtao kamenom na kamenu
lava, malog belog lava sa krupnim psećim očima
ali nisam ništa od toga
samo senka preko puta te iznenadne vitkosti
koja treperi u blistavom danu,
ne osećam ništa
možda strah od onoga što može biti
sa prvim dodirom
mogu nestati u toj vreloj tami
na brežuljcima poznatim
od kojih su bogovi sa olimpa gradili grehove
tvrdjave za usamljene lovce
mogu doživeti saobraćajni udes
na tim vitkim nogama
mogu da nestanem
na raskrsnici
gde bi se i djavo izgubio
gde kompasi polude
mogu umreti
u ovom danu
opasnijem nego nada
istrošenom srcu ostarelog ljubavnika
