fbpx

žika ranković – kalifornija

КАЛИФОРНИЈА

Уље на платну 50X70

( Odlomak iz pesme “Dileme jednog tinejdžera”)

Odem, naprimer,

U  neke, recimo, napuštene

Kamenolome

Patetično urlam njeno ime

Pitam kamenje da li me voli,

Da se iskidaš od smeha,

Onda  malo lažem

Svejedno mi je, kažem,

Ona je samo broj na mom laktu

Ubeđujem travu,  ptice i mrave

Da sam krilati čovek,

Da crkneš od smeha,

Da sam neustrašiv kao rudari

Da  sam  tu slučajno

Sobodan sam kao školjka kažem

Posedujem osobine za respekt

Hrabar sam kao osica

Ribari u oluji

Ovde sam zalutao

Ko drugačije misli

Ne govori pravo

Neka se kladi

A sve me u duši boli

Sav sam se od tuge  raspao

Vidi se sa  sa Tibeta

Sa meseca

Svi to znaju

Ti si zaljubljen i glup

Vidi se iz aviona

Lažeš kao mašinovođa izvini

Bez vređanja   

Ti si Atlantida

Sat na kravinom rogu

Riba na repu nosoroga

Pčela na nosu klovna

Prazna kesa

Kišni oblak Holivuda

Ti si Kalifornija

Kad voliš  voli bez stida

Nije sramota

Smeju mi se stvari i ulice oko mene

Ili mi se, zbog gore navedenog,

Čini

A onda se radostan setim

Lakše mi je da oprostim

Pa to je  bar lako

Ne radim ništa

Kao kamen se skamenim

U nekom ćošku skuturim

I čekam

Neka telefon zazvoni

Njen glas neka mi kaže

Da me voli,

Koga će  drugog,

Zar ne vidi da sam

Svetlo sudbine

Da je čuvam

Da ne vene

U  surovom svetu

Bez mene

Eto tako

Baš je lako

Ako ona baš neće

Da dođe imam rešenje

Nije daleko

Prošetaću do njene zgrade

To mi je usput

Šta tu ima pet ulica, tri semafora

I jedna uzbrdica

Do njenog prozora

Baš je lako

Tu živi ta individua

Gusar od pleha

Mehanička buba

Sve mi ide na ruku

Ona je na prvom spratu,

Kažem ti ništa lakše,

Pozvaću je

Ili, pa šta,

Zazvoniti na vrata stana

Prolazim  slučajno

Tvojim krajem mila moja ,

Smešno je koliko je lako,

Pa se nešto setih da navratim

Da li bi mi dala,

Nehajno zborim,

Svoje srce

I malo ljubavi

Na par godina  da te volim

Pa da ti vratim

Ako ti zatreba”

A telefon i dalje ćuti,

Ili još spava ili se ljuti,

Moj  gusar od polivinila

Sačekaću, nije hitno,

Izdržaću još dva sata

Pa onda, zna se,

Sasvim slučajno, palim do njenog stana

Da joj ponudim sreću

Ja kosmonaut i pesnička sluta

Žirafin rep

Zec iz šešira

Ne mogu više

Bio sam slep kod očiju 

Reći ću, ne, stvano,

Predajem se bezuslovno,

Od srca,

Evo izdržao sam bez tebe

Dva  tri sata, možda i više,

A za dalje

Stavljam  na

Raspolaganje

Sve svoje intelektualne, fizičke i ostale

Urođene i stečene kvalitete

Radi šta  ti je volja

Dosta mi je slobode i folova

Reći ću joj i ovo:

Znam da ti je teško bez mene,

I meni nije  svejedno,

Od ovog trentka

Bićemo kao jedno

Ali pazi

Zauvek  trajno i sve redno

Ako me razume i prihvati

Ako nije još ljuta

Mi smo na konju

U suprotnom

To je bar lako

Napustiću grad, državu i planetu

Jer šta bih  ja na ovom svetu

Bez tog razbojnika

Te vrdalame

Odlazim zauvek, ja imam ponos,

Neću da molim,

To je bar lako

Odlazim

I biće tako

Moja je reč kao toranj,

Nebojšina kula, Smederevo grad,

Kao kamen

Nisam ja bilo ko

Još minut pa da krenem

I, slučajno naravno,

Zakucam na njena vrata

Na prvom je spratu

Baš je lako

Ja kad rešim to je rešeno

I biće tako –  ili nikako

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.