„slučajno ispaljeni metak“
*
Prvo nemate vremana za prijatelje
Onda za najbliže
Zatim nemate vremena ni za sebe
A na kraju – nemate vremena nizašta
Kada vidite da vam je zastavica pala
Shvatite da je sada kasno
Da je sve bilo upravo u tome – u vremenu
I da u životu niste imali ono što je najvažnije
VREME
*
Kada se na telefon javi neko drugi
Kada se umesto NJE javi njen muž
Svi su prevareni
I vaš glas dugo luta prazninom
Kao slučajno ispaljeni metak
*
Lakše je biti ružan zimi nego leti
Zato debeli, ćelavi, krivonogi
Jedva čekaju da dođe zima
Da na ćelu stave kapu
Na krive noge plišane pantalone
A stomake da sakriju debelim kaputima
Pa da se šepure ulicama kao sav normalan svet
