Evo ga stoji na uveloj travi
Ispod drveta što plače
Suze mu vise na suvoj grani
Iskrao se iz kamena sivog
Al’ na korak teški su mu okovi pali
U neverici razrogačenih očiju tuga sjaji
Utihnula je njegova snaga rano
Sad ruke koga da zagrle
Кad za njega si zaspala samo
Ruka čija ti otvara srce
I miluje umorne oči
Tvoj prag je za njega istrulio davno
I bratska ljubav ugasila u jednoj noći
Sad mu se srce kida i vapi
Sa uspomenom tiho stari
Da te zagrli ne može, kasni su sati.
Suze mu vise na suvoj grani
