Gazi, brate. Gas do daske. Znam da voli brzu vožnju. Znaš i ti. Zna i ona. Samo, budi oprezan. Čuvaj je. Vredi mnogo više od tvog atomobila. Neuopredivo više.
Posmatrao sam njenu kožu, oči, osmeh. Kosu koja je titrala. Mirne jagodice i nemirno čelo. Usne sočne. Svaki njen deo tela koji je bio u funkciji ulepšavanja mog sveta. Vredela je.
Brate, ne ispuštaj je iz ruku. Krhka je i lomljiva. Ako je ispustiš, nestaće. Stalno neka ti bude uz, pored, kraj. Tako ona voli. Voli i ti to i voleće i ona tebe. Volećete se.
Znam, brate, da vremenom dosadi. Dosade i mnogo lepše i vrednije stvari, po nečijem mišljenju. Dosadiće ti i taj tvoj automobil. Kupićeš drugi.
Dosadiće ti i da uvek bude uz, pored, kraj. Vodi računa da ona to ne vidi da ne oseti. Ima dobar njuh, oseća i što druga nikada ne bi mogla.
Znaš, brate, nju drugu ne možeš kupiti. Ne vredi, druga ne postoji. Možeš je tražiti, možeš imati novca toliko da ga ne može čovek prebrojati, ali…nećeš više takvu nikada naći.
Zato, gazi brate…i čuvaj je.
