Pretvorili su te u pogled, iskrenosti najveća!
Zašto si im to dozvolio!
U pitanju je bila tvoja sreća,
Nisi ti kriv što si govorio.
I taj pogled teško im je padao,
Paščad je htela i dalje da ide,
Tome se baš nisi nadao,
Nisu hteli ni oči da ti vide.
Sad stoje iznad groba tvoga,
Tvojom rukom nahranjene zveri,
Ali još mira ne nađoše svoga,
Isti su očevi tih sinova i kćeri.
