Noć otkriva uzdahe čežnje
u svetlost čistote duše
ušla srce da mori,
otkriva razloge strepnje
upakovane tišinom misli
skrivene u svitku zore
preko koje prelaze
bujice nemira reke
što nose uspomene.
Čežnja donosi snove
bleskom trenutka saznanja
da ti jedne oči nedostaju
i njihov blagi smešak.
Noć spušta draži u mirna čula,
podiže mrtvo more
mirisnih nemira daljina,
podiže adrenalin želja
što bubnji bujicom kiše
raširila svoj slap.
Stidljivi šapat odzvanja tamom,
daljina prekriva gustu maglu
dolazećih koraka,
nežno udara srce u grudima,
tupa bol se prikrada,
čuje se odjek dolazećih koraka,
prekidaju tišinu,
čežnja se uvukla
u svaku poru tela,
u tihoj noći traži svoju
srodnu dušu,
iščekuješ njen dah
po tvom obličju,
goriš netaknutim žarom,
drhtiš osuđen da bdiš
u dugoj noći,a daješ, želiš,
duša ti sputana, ne ume da teče
kao reka i slobodno uzima
sve zore i noći tražene,
prigrljene u želji neposlušnih draži,
otkrivenim neizrečenom tišinom
osuđene tajne.
