Kad zavoliš, taj neko
je poseban za tebe,
jednostavno originalan, neponovljiv,
veruješ u ono što ne veruješ,
osečanja prisutna u tebi
izludela ti misli i telo,
ti voliš, u svakoj izgovorenoj reči
toplina je, spremno gaziš
svoj ponos i vreme dok gledaš
voljeno biće u kutku pregrade srca
sačuvano same tvoje duše.
Teško ti pada tišina,
osluškuješ korake koje tražiš,
ne poštuješ znake
upozorenja razuma,
ne razaznaješ niti želiš
red u životu, bez reči u pogledu
zatišja samo jedno misliš,
spreman si na sve
da ljubav sačuvaš
u svakom danu svojim životom,
sve daješ za ljubav bića
koje ti znači i koje voliš,
i sve što želiš u ovom trenutku
je poljubac usana vrelih,
to je ljubav neplanska,
iskrena, čarobno čudna,
u kojoj se otvaraš javno i hrabro
i ne stidiš se suvišnih reči i dela
da je pokažeš i očaraš,
da klekneš pred njom
i dokažeš joj koliko ona
vredi za tebe.
