Drsko gaziš moju slobodu,
svojski se trudiš da je satreš,
pust glas u noći prasak lomljave
vreemna trulog diše, prekinut dah
traži spas u slobodi koja vihorom
sjajnih nebeskih oblaka
mrak presahli uklanja,
stvarajući šum buđenja
zaspalih snova, sanja duša slobodna
glas osećanja slobode,
doziva da u pustoš zrak sreće pošalje,
kamen iz otvrdnule duše da ukloni,
kad veselo zaspim snom mira
u polju ljubavi odevena rukama
željenim koje nađem
da mi udahnu iskrenu istinu
iz slobode duše, da pustim
da me ljubav ponese i odnese
sav ovaj nemir koji si ostavio
krađom slobode iz moje duše.
