Pitaš koji je smisao dana bez snova,
može li san usporiti vreme,
šta radi nada, gde je zalutala,
kad ti najviše treba
pribegavaš lažima,
i one ti daju smisao životu,
opasna zabluda uteha ti je
u životnom sivilu oko tebe,
kriješ se ispod prezrene lepote ljubavi
u okrilju prolaznih stepenica
koje su ti grotlo dna,
što te sve više pritišće
i tera na dno, naudiš sebi
i sam sebi suduš
omčom ništavnog života
od jedne do druge prezrenice
sopstvenog očaja
sklupčanog oko oronulog
vremena što ih proždralo
pa su starije,no što jesu.
Sudbina te tera da okusiš
utehu laži, a dani otegli trajanje,
budi hrabar kovač svoje sreće
okusi život u vrlinama ljubavi,
otmi se licemernoj, podmukloj laži
što te tera neveri, nedaj prolaznost
za lepotu iskrene ljubavi,
budi jak, potraži senu sreće u sebi
u odsjaju iskrene ljubavi
koja ti se nudi, kad prođe vreme,
zakasniš li, kajaćeš se svojoj zabludi.
