Odlaziš
poslednjim
vozom života.
Karta u jednom smeru.
Srce zaboli. . .
Osećam,
noćas ću umreti,
izmiče mi
tlo pod nogama.
Sutra je novi dan.
Kao i uvek,
biću tu.
A gde ćeš biti ti ?
Zašto moraš ići
tako daleko ?
Suze kreću.
Ne dam nikome
rukom da ih briše.
Odlaziš, a kako
bez tebe ?
Šapućem ti tiho :
“ Nikada, nikada više. “
