Teci reko, teci.
Nikome ne reci tajnu moju.
Na obale tvoje došao sam da odmorim dušu.
Sklopim oči.
Zamislim san.
Za mene vreme kao da i ne postoji…
Na obalu tvoju došao sam sam da pustim suzu.
U grudima dok pišem, osećam neopisivu tugu…
Gledajući valove tvoje, osećam kao da mi pružaš ruku.
Tajne koje sam govorio na obali, čuvala si ti, Nebeska reko što mi
nadu podari!
U ruci svojoj nosim plod jabuke rodnog kraja mog!
,,Zbogom rode!“- još uvek se sećam dana tog.
Teci reko teci, ali nikome da reci da mnoge prepreke prešao sam ja.
Kroz žal i sreću,
žar i nesreću!
