Sarin deda je bio celoga života ribar. Kada je otišao u penziju kupio je sebi kuću na jezeru.
Sara ga je volela iako je bio uvek ozbiljan i strog. Bio je visok, imao je sedu bradu i brkove i bio je veoma zastrašujuća pojava. I pored svega toga, Sara je često dolazila kod njega. Ona je osećala njegovo dobro srce i taj njegov izgled nju nije mogao da zastraši.
Dopuštao joj je da se igra u kući i u šumici pored jezera ali joj nije dopuštao da spava kod njega. Objašnjavao je, da je često u čamcu noću, peca i ne bi imao ko da bude sa njom. U početku se bunila ali pomirila se sa njegovom odlukom.
Jednog dana, dobila je telegram u kom je obaveštavaju da je deda umro. Bilo joj je jako teško. Mnogo ga je volela.
Deda je imao samo nju, tako da je kuća pripala njoj.
Neko vreme nije mogla da ode tamo jer bi je sve podsećalo na dedu ali posle izvesnog vremena, rešila je da obiđe kuću.
Nije bilo puno nameštaja, tek toliko koliko je potrebno nekome da bi tu spavao i jeo. Po ćoškovima bilo je puno ribarskih mreža, pecaljki, čuvarki i ostalog pecaroškog pribora. I sama kuća je mirisala na svežu ribu.
Rešila je tu da prespava a sutradan na miru da pregleda kuću.
Legla je kasno, umorna od puta i protekle radne nedelje. Brzo je utonula u san.
…. plava žena u beloj haljini nadvila se nad njom, smešeći se. U jednom momentu začu se klasan krik i ona nestade…
Sara je skočila, teško dišući, mokra od znoja. Šta se to desilo?
Bio je to veoma težak ali tako stvaran san. Jedva se umirila ali je do jutra ostala budna.
Čim je svanulo, ustala je, skuvala kafu i izašla ispred kuće da se uz cvrkut ptica pribere od noćašnjeg sna.
Tog dana je imala puno posla po kući. Trebalo je dosta toga očistiti. Bilo je već kasno kad je završla pa je rešila i tu noć da prespava u dedinoj kući.
Čim je spustila glavu, zaspala je.
…. žena u beloj haljini, vidno uplašena, ponovo se nadvila nad njom. „Pomozi miiii…. “ i ponovo krik…
Naglo je skočila sa kreveta, preplašena. Zgrabila je svoje stvari, sela u auto u otišla u svoj stan.
Nekako je uspela da se smiri i zaspala je.
Čim je ustala, nazvala je majku i rekla šta joj se desilo. Ona je pozvala da dođe na kafu i da čuje priču o toj kući.
„Još dok si bila jako mala, deda se razveo od tvoje bake, moje majke. Počeo je da se viđa sa nekom ženom a ubrzo je rešio i da živi sa njom. Ne znam tačno šta je ta žena radila pre, ali nije imala čistu prošlost. Čak se pričalo da je jure i neki kriminalci, mafija… ko zna ko zaista.
Dedi se ona sviđala i nije mario za to.
I tad je često bio na ribarenju noću. Jedno jutro kad se vratio, zatekao je ženu ubijenu u krevetu. Došla je policija i krenula je istraga koja je veoma brzo ućutkana. Šta se tačno desilo, niko ne zna. Deda je više nikad nije pominjao.
Zato nije želeo da ti spavaš kod njega.“
Sara je bila strašno uplašena ovom pričom i nije smela više da spava u toj kući. Iako je volela dedu i kuća je podsećala na njega, rešila je da proda kuću.
Ubrzo je našla kupca kome je predala ključeve i svu ribolovačku opremu.
Još uvek zadrhti kad se seti noći provedene u kući… žene u belom i krika….
T.S.
Sanja Trninić – Kuća na jezeru
