Lutam beskrajem,
pognute glave, stidljivo,
svesna da ubijam
nesvesnim pogledom.
To večito dete u meni,
luta sa prtljagom savesti
i udara u slučajne prolaznike.
Plašljiva, bojim se odrastanja,
bojim se vremena dolazećeg i one
buduće starice u meni.
Ne želim grbu u mislima,
teret na leđima,
godine koje neću znati nositi
uzdignutog čela
i podignutog pogleda.
Želim da se igram,
da sanjam,
da lutam
i tako pobedim sva buduća vremena,
doživim sva proleća.
Želim da sačuvam snove
u kojima sam večito neizigrano dete,
lutka bez glave, sa rukama, nogama,
nedeformisanog tela…
Neću da me vreme menja,
ne želim da odrastem.
