Vidim siluetu čoveka
koji prolazeći šumom
postaje starac.
Samo sedi starac,
nemoćan, izmučen, iznuren.
Koji hodi nazad,
a tamo ne stiže.
Koji gleda, a ne vidi
da je došao kraj.
Gledam kako postaje
trag u vremenu.
.
Vidim kako istim
putem polazim.
Za siluetama hiljada
ljudi, koji su starci postali.
Koji su nazad hodili,
a opet stigli
tamo gde su odavno krenuli.
Vidim, kako i sam postajem
samo trag u vremenu.
