fbpx

ШУМАДИЈСКИ АТЕЉЕ: Драган Лечић – Реализам није више модеран

o1

Драган Лечић је рођен 10. јула 1945. године у Берлину. Родитељи су му за време Другог светског рата били заточени у концентрационом радном логору на периферији Берлина. Отац Александар и мајка Радмила нису хтели да упишу Берлин као место рођења детета у документима, већ су рођење пријавили у Суботици – првом српском граду у коме су се нашли у повратку кући. Иначе родитељи су му из Бреснице код Чачка а крсна слава им је Свети Никола.

Похађао је више основних школа у Крагујевцу и завршио је средњу економску школу а затим  Факултет Политичких наука у Сарајеву. Оженио се 1965 године, из љубави,  са Мирјаном Весић медицинском сестром и отац је ћерке Весне. У  Југословенску Народну Армију отишао је 1966. године у Загреб и одслужио је годину ипо дана , имао је среће и уграбио скраћење. Радни век је одрадио у потрази за послом у Сарајеву, Новом Травнику и Крагујевцу као професор социологије, социолог и социјални радник.  Повлашћени статус  пензионера стекао  је 2011.  године.

 „Први пут је видео сликара у себи у другом разреду основне школе Јован Поповић. Нацртао је портрет своје учитељице. Тешко се одлучио да јој покаже цртеж бојећи се батина.

 “У то време било је батина у школи. Била је љубитељ сликарства, али једва ми је поверовала да сам ја то урадио. Указала ми је већу пажњу него осталим ученицима и показала прве кораке ликовности.

llll

У седмом разреду основне школе Станислав Сремчевић, наставница сликарка Радица Илић запазила је мој таленат и на једном часу ја сам цртао њу, а она мене.

Живот и борба за егзистенцију и породицу нису ме одвојили од уметности, већ само од дружења са сликарима. Нисам имао прилику да се дружим са озбиљним сликарима све до моје 35. године, када сам у Сарајеву упознао Мерсада Бербера. После, повратком у Крагујевац, често сам проводио време у атељеима Милутина Величковића Пике, Бранислава Јаковљевића Левчанина и других крагујевачких сликара.

Ја сам углавном сликар мртве природе! Волим за пријатеље да урадим и портрет, и пејзаж, али за пејзаж имам најмање интересовања. Данас је много пејзажиста. Избегавам да радим пејзаже јер сматрам да постоје људи који то раде много боље од мене.

Определио сам се за мртву природу јер сматрам да је то најбоље што ја могу да урадим”, тврди и доказује бројним радовима Драган Лечић.

 Његове скулптуре у бакру и дрвету налазе по Крагујевцу и бившим Југословенским републикама.

 Чувене су анегдоте из његових дружења са крагујевачким сликарима и о шегртовању код њих.

 „Много сам научио од њих. Задња двојица су били велики реалисти и за мене велики сликари. Много је велика штета што Бране Јаковљевић није више сликао у свом атељеу на Метином брду, био је много лењ човек!

Пика Величковић је имао атеље у поткровљу своје куће у улици Цара Лазара. Када смо сликали он је седео за штафелајом испред мене, а ја иза њега. Сликајући иконе приметио сам да ми је нешто промакло, да не могу да урадим исто као он! Технички могу да изведем исто као он, али примећујем разлику. Схватам да је мајстор урадио претходну припрему за подлогу, али није ми било јасно како.

Питам га:

-Како сте то мајсторе поставили?

-Знаћеш када дође време за то, одговорио ми је кратко.

И тако из дана у дан, кад заврши слике ја му оперем четке, поспремим атеље. Пред крај живота већ је почео да оболева и позвао ме на кафу:

Сећаш ли се када си ме питао, за ово, за оно, за то и то и …. пита ме мајстор?

Сећам се, али не смем два пута да те питам!

Онда је он мени почео да прича полако, да диктира, а ја да записујем!

Тај разговор био је три месеца пре његове смрти.

Прочитао сам многе књиге и стручне литературе, али његове тајне и јединствене мајсторске поуке нису биле забележене ни у једној књизи.

Имао сам пет самосталних изложби, многе колективне и хуманитарне, никада нисам добио награду. Донео сам одлуку да више не излажем, јер сам увидео на многим изложбама да жири и наши познати уметници не вреднују реализам и реалистичне слике. За разлику од многих, ја сам сликар који од реализма не иду ка надреализму, него супротно! Покушавам да тај тешки правац усавршим што више могу. Многи сликари од тог напора беже. Многи ме саветују да то не радим већ да узмем фото камеру и снимим. Није то исто! Фотографија и сликарство су два за мене различита ликовна правца. Сликар својим талентом и радом треба да служи свом народу. Да непрекидно посматра природу и људе, да их проучава. Истовремено треба да остане у оквиру реалности, када се од ње удаљи да се опет врати!!! Својом визијом и бојом да створи мелодију за очи, складне звуке, као композитори класичне музике” истиче Драган Лечић.

Поносан је на своје портрете познатих и историјских личности које је урадио за познате личности из Србије. Портрет Аркана који је урадио за његовог кума Пелевића. Портрете Томе и Драгице Николић за њихову збирку.

Најавише се дичи својом скулптуром „Шумадинке”, коју је поклонио 1980. године фабрици индустрије меса „Црвена звезда” за прославу сто година постојања. Стилизовану скулптуру „Шумадинке” направио је у природној величини од бакарних плоча, прилагодио заштином знаку фабрике.  Скулптура је смештена на постоље у фонтану, за коју је он такође Лечић дао нацрт.  „Шумадинка” се налази испред некадашње Управне зграде на улазу у фабрику. Некада су на тацни Шумадинке свако јутро излагани свежи производи прослављене фабрике.000_7369aaaa

 „Много ми је тешко да данас због последица транзиције и промена власника мени много драга скулптура налази запуштена међу гранама дрвећа прекривена прашином и без своје сврхе. Незнам ко је сада власник скулптуре, ако га уопште има, не верујем да је негде укњижена.  Страх ме је да ће Шумадинка нестати.  Свеједно од активности вандала или од зуба времена. Волео бих да  скулптура нађе неки други адекватнији простор и да припадне граду Крагујевцу”, са горчином завршавамо разговор са мајстором реализма Драганом Лечићем.  

Свој штафелај је направио од старих греда пре педесет година заједно са Банетом Левчаниним.

Атеље уметника налази се у викенд насељу у Драчи код Крагујевца. 

 

 Драган Лечић – Хуманитарна лиовна  колонија 2005. године на језеру Бубањ
Драган Лечић – Хуманитарна лиовна колонија 2005. године на језеру Бубањ

 

Драган Лечић, увек елегантан и у друштву
Драган Лечић, увек елегантан и у друштву

 

 Лечић – на ликовној колонији у Сутомору
Лечић – на ликовној колонији у Сутомору

 

Драган кибицује!
Драган кибицује!

 

Реализам није више модеран, али тражен!
Реализам није више модеран, али тражен!

Драган Лечић – Рековац
Драган Лечић – Рековац

 

„Чудна шума”
„Чудна шума”

 

„Чудна шума 2”
„Чудна шума 2”

 

„Мртва природа”
„Мртва природа”

 

Модеран и разноврсан
Модеран и разноврсан.

 

„Птичица”
„Птичица”

 

Класика
„Класика”

 

„Гусле”
„Гусле”

 

„Фрула”
„Фрула”

 

„Мртва природа”
„Мртва природа”

 

„Мртва природа”
„Мртва природа”

 

Стилизована скулптура „Шумадинке”
Стилизована скулптура „Шумадинке”

 

Са изложбе у Београду
Са изложбе у Београду.

 

Увек спреман да помогне уваженом колеги.
Увек спреман да помогне уваженом колеги.

 

000_7359make

Miloš Ignjatović
Miloš Ignjatović
Priređivač Šumadijskog ateljea. Fotoreporter ,,Blica'', ,,LID-'a'', ,,Sportskog žurnala'', ,,Svetlosti'', ,,KG novina'', ,,Politike''.