fbpx
spot_img

жика ранковић: киша над моравом или “ неверна жена“

На сплаву у Ћуприји  Брехт снима спот  са својим ортаком, својом девојком и познатим глумцем. Морава се губи у даљини под капима кише,  боје су се уједначиле у сивилу. Глумац је попио већ седам-осам вискија. Рецитује Лоркину „неверну жену”.  Крупне капи дамбарају по тенди сплава.

У овој сцени девојка  стоји на улазу у бар,  гледа дуго у очи маторог глумца а онда он прилази, грли је, и направе пар окрета као да играју.

Маторац и виски почињу да греше. Матори на кварно хвата за гузу Брехтову девојку.

Она колута очима, гура га и љутито гледа у Брехта. Погледом пита: Шта је овој маторој будали?

Матори и даље тркеља: Одведох је ја до реке  мислећ за њу девојка је”–  Брехт додаје: Ал удата она беше.

У мајку му, микрофон није радио – каже камерман – мора да му смета ова киша.

Идемо поново –  каже Брехт.

Глумац сипа у себе још један виски и разводњеним очима гледа у даљину.

Девојка  сикће Брехту у уво: Реци овом кретену ако ме још једанпута ухвати за дупе да ћу да га бацим у Мораву.

Киша уби. Бубња по тенди у ритму митраљеза.

Боље бити пијан него стар – певуши камерман,  док поново качи бубицу на кошуљу тужног  глумца.

Идемо – каже Брехт.

Где – каже овај. Ха-ха, шала мала.

Идемо поново – стрпљиво одговара Брехт.

“Одведох је ја до реке… Сипај још један – каже глумац, пружајући девојци чашу.

Камерман, који је таман почео да снима, шири руке и устаје од стола.

Јебига, овако можемо до мрака.

Девојка одлази до шанка за још један виски, у пролазу бесно погледа Брехта који јој намигне и шљепне је по гузи.

Главни глумци овог спота дефинитивно су: киша, виски, сузне очи остарелог глумца и њена гуза, њена лепа, чврста, крушкаста гуза.

“Одведох је ја до реке мислећ за њу девојка је”– рецитује глумац Морави наткриљеној огромним дрвећем, утонулој у мутне црне облаке.

Камерман: Други кадар пети пут!

Идемо, идемо у материну – себи у браду прошапута Брехт  загледан у две дуге витке ноге и једру гузу  своје лепе девојке.

Брехт: Паузааа!

Камерман:  ( скоро плачљиво) Бре још ништа нисмо ни снимили а ти…

Брехт: Рекао сам. Паузаа! Ко је за, ко је против, има ли уздржаних?

Камерман: Океј шефе.( девојци) Сипај и нама по један скиви.

Брехт: (грли девојку) Тако тебра. Опустено. Неће нигде ништа да побегне.

Глумац: Е та ти је на месту синак. Још по једну него шта. Има да га урадимо за Оскара. Само лаганица…

А киша сам пичи.

Глумац: “Ал заволех девојку из града са уснама ко пупољак руже”

Брехт:Тако је глумац. Живели другови уметници!

Камерман: Полако! Пазите на бубицу, мислим, стварно се извињавам али…

Девојка: Бубицу? Од кад се то тако зове?

Смех уметника, помешан са скивијем и летњим пљуском, лагано тоне у моравске брзаке.

Žika Ranković
Žika Ranković
Više godina aktivno učestvuje u javnom životu Srbije u oblasti umetnosti, kulture i informisanja. Organizator je i učesnik velikog broja kultrunih i medijskih manifestacija. Tekstovi su mu objavljivani u elektronskim i štampanim medijima širom sveta. Član je Udruženja dramskih pisaca Srbije i UNS-a.