Beograd, 3. decembar 2025. – Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Nj.K.V. Princeza Katarina bili su sinoć domaćini večeri sećanja sa prigodnim programom i otvorili izložbu pod nazivom „Koreni i krila“, posvećene 80. godišnjici od oslobođenja logora za ratne zarobljenike u Osnabriku u Nemačkoj, autora dr Željka Dragića, srpskog istoričara rođenog Hanoveru. Po dostupnim podacima, ovo je prvi komemorativni skup ikada održan u Srbiji žrtvama ovog logora, a lokacija je pažljivo odabrana, zbog posvećenosti Kraljevske porodice čuvanju sećanja na ovo stradanje našeg naroda.
„Razlog našeg okupljanja je važan – da odamo počast nevinim žrtvama i podsetimo se ogromne tragedije srpskog naroda u Drugom svetskom ratu. Sećanje na najtragičnija vremena u ljudskoj istoriji i čuvanje sećanja na strašnu sudbinu naših sunarodnika od zaborava je obaveza koju svi imamo. Koliko god nam je teško da čak i razmišljamo o tome, da pokušamo da razumemo vremena kada su ljudi postajali zveri, ovo je svedočanstvo koje je moralo biti ispričano.
Mudri ljudi su mnogo puta rekli da treba da pamtimo istoriju, kako nam se ona ne bi ponovila, zato je kultura sećanja toliko važna, za naš narod i našu zemlju. Priča o srpskim ratnim zarobljenicima u logoru Osnabrik u Nemačkoj tokom Drugog svetskog rata je važan podsetnik, na vojnike vernih zakletvi svojoj otadžbini i svom Kralju, koji su se hrabro suprotstavili nacizmu i fašizmu. Svima koji su pali tokom svog zatočeništva, ali i onima kojima je povratak u domovinu nakon završetka rata bio onemogućen, dužni smo da ne zaboravimo“, poručio je Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar.
Odmah po izbijanju Drugog svetskog rata i kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, u Osnabrik, na severozapad Nemačke, deportovano je oko 6.500 visokih srpskih oficira, manji broj podoficira i redova Jugoslovenske kraljevske vojske, koje su u ogromnom procentu činili Srbi, a koji su hrabro pružili otpor nadmoćnijem zavojevaču tokom Aprilskog rata. Među njima je bila i predratna elita Kraljevine Jugoslavije: ministri, književnici i drugi intelektualci. U ovom logoru su u teškim uslovima proveli petogodišnje zatočeništvo, pa i savezničko bombardovanje, posebno ono od 6. decembra 1944. godine kada je ubijeno 116 oficira, a isto toliko ranjeno. Osnabrik je bio najveći logor ove vrste u Drugom svetskom ratu.
U okviru pripremljenog programa večeri sećanja, nakon Prestolonaslednika, prisutnima su se obratili i protojerej stavrofor Marinko Rajak, paroh u Osnabriku, akademik i član Krunskog saveta Matija Bećković „Slovom o zatočeništvu“, g. Aleksandar Nećak, sin i sinovac osnabričkih zatočenika, uspomenama na oca i strica, kao i dramski umetnik Ljubivoje Tadić, koji je govorio poslednju besedu osnabričkog evangelističkog sveštenika Fridriha Gisendorfa.
Matija Bećković je svoju besedu, u kojoj je istakao da su stradalnici ovog logora decenijama u komunističkoj Jugoslaviji bili okarakterisani kao izdajnici, zaključo rečima:“Bezgrobna kraljevska vojska svoje jedino mesto počinka ima u Osnabriku. U Srbiji ne!“
Uz prigodne pesme, „Ovo je Srbija“ u izvođenju Anje Tabak i „Otadžbino moj mila“ i „Dostojno jest“ koje je otpevao Beogradski muški hor vođen dirigentskom palicom protođakona Vladimira Rumenića, na kraju večeri se obratio autor izložbe, istoričar dr Željko Dragić, osvrtom na istraživački opus o logoru u Osnabriku i o prezentovanoj izložbi.
„Izložba je naš glas za one koji su decenijama ćutali. U Osnabriku su rame uz rame stradali Srbi, Jevreji, Česi, poneki Slovenci i Hrvati, kao i mnogi iz Crne Gore i Makedonije ljudi koji su nosili različita imena, ali istu čast. Veza sa dinastijom Karađorđević davala im je snagu onda, a danas je nose njihovi potomci širom sveta. Naš je zadatak jednostavan i težak: da im vratimo mesto u istoriji i u srcu naroda. Jer narod koji zaboravi svoje mučenike zaboravio je sebe“, poručio je dr Dragić.
U Osnabriku danas postoji hram posvećen Svetom Đorđu, podignut u periodu od 1963. do 1966. godine, čiji je prvi ktitor bio Nj.V. Kralj Petar II Karađorđević, a koji je prisustvovao i osvećenju. Ispod hrama je kripta u kojoj su pohranjeni mnogi koji su ubijeni na tim prostorima. Logor su pored poslednjeg monarha naše zemlje posećivali i Sveti Vladika Nikolaj Velimirović, kao i Nj.K.V. Prestolonaslednik Aleksandar i Nj.K.V. Princeza Katarina. Inače, nakon rata mnogi bivši zatočenici su otišli u Englesku, Ameriku, Australiju, Novi Zeland ili ostali u Nemačkoj, jer su se bojali za svoje živote i od komunističke represije u rodnoj zemlji, ukoliko bi se u nju eventualno vratili.
Pored već navedenih članova Kraljevske porodice i učesnika programa, prisustvovali su i g. Isak Asiel, vrhovni rabin Jevrejske zajednice u Srbiji, Njihove Ekselencije ambasadori Češke, g. Jan Bodi i Nemačke, g-đa Anke Konrad i drugi predstavnici diplomatskog kora, g-đa Beti Rumeliotis, sestra Princeze Katarine, članovi savetodavnih tela Krune, predstavnici državnih i kulturnih institucija, kao i brojni drugi ugledni gosti iz sfera kulturnog i javnog života Srbije.
Izložba „Koreni i krila“ biće otvorena za posetioce radnim danima do 11. decembra od 11 do 14 časova, uz prethodnu najavu Kancelariji Nj.K.V. Prestolonaslednika Aleksandra na telefon +38111306 4000 ili putem imejla kancelarija@dvor.rs.
Zaključićemo uvodnim rečima dr Dragića iz prateće brošure o izložbi: „Ovo što radimo, radimo iz duga. Duga prema onima koji su prošli kroz logor u Osnabriku, prema srpskim kraljevskim oficirima koji su, zajedno sa saborcima različitih veroispovesti i narodnosti, u najtežim uslovima sačuvali čast, veru i identitet. Radimo to jer je naša istorija ne samo zbir prošlih događaja, ona je i obaveza, i zavet.
Među više od 6.500 zarobljenih oficira, većina je bila srpske pravoslavne veroispovesti, ali među njima je bilo i gotovo 500 oficira jevrejske veroispovesti, kao i Slovenaca i pripadnika drugih naroda tadašnje Kraljevine Jugoslavije. Njihova solidarnost u zatočeništvu, njihova vera u slobodu i međusobno poštovanje čine temelje ove priče.
Ove godine obeležavamo 80 godina od oslobođenja logora Oflag VIC u Osnabriku. To nije samo godišnjica. To je trenutak kada se poklanjamo pred senima hrabrih, ali i pred budućnošću koja ima pravo da zna. Naš rad, bilo kroz izložbe, knjige, svedočanstva i priče, jeste čin kolektivnog pamćenja, čin poštovanja, čin nade.
Dugujemo ovo i sebi. Svima nama koji danas živimo na Starom kontinentu, ali i onima preko okeana, u Novom svetu, među srpskom dijasporom. Dugujemo to našim precima, ali još više našoj deci. Jer ako zaboravimo ko smo i odakle dolazimo, zaboravićemo i kuda idemo.
Ovo nije samo istorija Srba. Ovo je i evropska, i svetska priča o slobodi, identitetu i otpornosti duha. I zato danas, kroz „Korene i krila“, gradimo mostove između prošlosti i budućnosti, između Osnabrika, Beograda, Nikšića, Novog Sada, Čikaga, i svih mesta gde srpsko srce i sećanje kuca. Za njih. Za nas. Za one koji dolaze.“
Zahvalni smo protojereju stavroforu dr Dragomiru Sandu i dr Željku Dragiću na započetoj inicijativi i podršci u realizaciji ove izložbe.
