„날 겨눌 수 없어 넌
‘Cause I just live today, don’t care about a thing
Call me Django“
– ATEEZ: Django
Postoje određena pravila koja sam sebi postavio kad sam krenuo sa recenziranjem balkanskih stripova na onlajn platformi „Pokazivač“ (N.B. ovo ovde stoji za vas čitaoce ukoliko ovaj članak konzumirate u kakvom budućem štampanom mediju). Između ostalog, ne recenziram naslove koji trenutno traju osim ako nemaju jasno definisan broj delova (tipa tri albuma, četiri albuma, dva albuma, itd.). Drugo pravilo je da ne recenziram nezvanične publikacije poput fanzina, fan-fikcije i fan-radova.
Međutim, kada je reč o najdražim prijateljima, to pravilo ću danas da prekršim.
Godina je 2026-ta. Svet nije u najboljem stanju, što geopolitički, što sociološki, što klimatski, što psihološki. Deluje kao da smo odvojeniji nego ikada, sa tendencijom da se odvajamo još više. Na Zapadu se međusobno mlate ona strana koja hoće da protera sve što nije nacionalno i ona strana koja hoće da uveze sve što je suprotno od nacionalnog, na Istoku se ili progone politički oponenti ili progone oni drugi politički oponenti, a u banana republikama poput balkanskih korupcija uzima sve više maha, a ljudi se opet prisećaju starih mržnji. A da ne pominjem kako tu uglavnom stradamo mi na dnu, mi prašinari koji samo hoćemo da živimo svoj život i da u međuvremenu ne stradamo od istog.
E sad, zamislite da u celom tom haosu jedan Kpop boj bend iz Južne Koreje napravi pesmu inspirisanu veoma poznatim vestern junakom, i da jedna makedonska ljubiteljka ovog benda o svemu tome napravi strip toliko viđen i voljen da postane popularan kako sa fanovima benda, tako i sa fanovima stripa u rodnoj joj zemlji. Odlično, jer upravo ste došli do jedne od svetlih tački ove godine.
Jovana Velinova-Trajanova, poznatija kao Hailblade, već dugi niz godina gradi svoj stil. Znam, jer sam u tome i učestvovao jednom davnom, ali milom saradnjom. U međuvremenu, putevi su nas odveli svakog na svoju stranu. Ona je izgradila porodicu, produbila portfolio i iskristalisala stil. Ja sam uglavnom izoštrio autizam na stripove, figure i loše filmove. I ono, napisao ponešto. Ali ono što je Hailblade najviše povuklo jeste Kpop fandom. Premda nisam uopšte upoznat sa niti jednim Kpop bendom (sem što povremeno čujem za neke od njih u vestima), primetio sam da je popularnost istih kod balkanskih devojaka nehumano velika, do te tačke da se korejska roba već naveliko uvozi kod nas i redovno rasproda. Zasigurno pogađate, jedan od tih bendova je osmočlani ATEEZ. Neću ni da se potrudim da im pogađam imena – moje čitaoce koje to interesuje mogu da proguglaju, a moje čitateljke koje već znaju za bend sigurno mnogo bolje ta imena izgovaraju od mene. Elem, Hailblade je ljubitelj ATEEZ-a. Njeni crteži članova benda redovno donose nove fanove i potencijalne mušterije. I naravno, kao strip autorka, morala je da u jednom trenutku odradi sekvencijalno delo sa ovim junošnim momcima.
Usledio je „Django“, neprofitni fan-strip koji je ujedno i prvi deo veće priče. Naravno, pošto je Hailblade i sama naglasila ovo više puta, i ja ću. Ovaj strip je fan-delo, nije zvanični deo ATEEZ brenda i kao takav se NE monetizuje. Možete ga privatno pročitati ali nećete ga naći u striparnicama ili kioscima.
Elem, o čemu je reč o stripu „Django“? Pa, plavokosa šankerka pod imenom Blue – pogađajte triput na kome je zasnovana? – pripoveda čitaocu o izvesnom Djangu koji dolazi kod nje u krčmu. Krčma je, dakako, krcata članovima ATEEZ-a, odevenim u kaubojska odela. „Kad neko ušeta u moju krčmu“, pred kraj stripa veli Blue, „spreman da lovi famoznog Djanga… ne napušta krčmu živ.“ Nastavak te rečenice neću da vam odam, jer spojluje preokret.
I da, ovaj strip ima preokret, bez obzira na to što staje na osam tabli. Odnosno, priča staje na osam tabli; sam štampani strip ima 20 strana sa sve koricama, i dobar deo zauzimaju full-page ilustracije individualnih članova ATEEZ-a u odeždi na kojoj bih im i (ne) pokojni Čak Noris pozavideo. Hailblade ima dara da odradi neverovatnu odeću, da kreira modne detalje koji iskaču na prvi pogled. A kako zna ATEEZ uzduž i popreko, zna da prenese i tu boj bend estetiku na stranicu, kao i da je besprekorno uveže sa kaubojskom. Isto važi i za njihovu karakterizaciju koja je vrlo suptilna. Jedan od njih možda deluje lepuškasto na prvi pogled, ali čim izvadi pištolj, gotov je da ubije i rođenog brata-ta-ta.
E sad, znam šta vam je na umu. Naravno da ću ja da pohvalim Jovanin strip. Naposletku, mi smo bliski prijatelji (do te mere da mogu ovde da je oslovljavam ličnim imenom). Očigledno da je ovo pristrasni članak. I slažem se, postoji tu doza pristrasnosti. Prema tome, nemojte mene da slušate. Ovogodišnji Strip Trip festival u Skoplju, najmlađi od velikih strip festivala u bivšoj Jugi (ima i mlađih koji su manji po obimu, da se razumemo) u sklopu organizacije ima i nagrade za najbolji strip, nešto kao Grand Prix Beogradskog salona ili Memorijalna plaketa Balkanske smotre mladih strip autora. I ne, ne morate ni da pogađate – „Django“ je odneo nagradu. I ne samo da je odneo nagradu, nego je pobrao i izvanredan odziv kod publike. Udruženje Pagoda MK ga je podjednako promovisalo i tokom i nakon Strip Tripa. Dakle, ljudi koji vrednuju stripove, profesionalci, su uzeli „Djanga“ u ruke, videli nivo kvaliteta i bez mnogo razmišljanja znali da mu sleduje prva nagrada. Paralelno sa prvim mestom, „Django“ je odneo nagradu i u specijalnoj kategoriji „Makedonska strip budućnost“. Dakle, prestiž od prve do poslednje table.
Dakle, znamo šta misle fanovi ATEEZ-a o stripu. Znamo šta zvaničnici Strip Tripa i Pagode MK misle o stripu. A evo, znate i šta ja mislim o stripu. No pravo pitanje sleduje – šta ATEEZ misli o stripu?
Pa, barem koliko ja znam, još nije došao do njih. Ali bilo bi lepo da vidimo njihve reakcije na isti. Naravno, ostaje činjenica da je u pitanju fan-strip i da nije zvanično deo ATEEZ robe, ali nikad se ne zna. Ako bi se njima svideo, to možda otvori neka nova vrata.
Dotle vam savetujem da se domognete nekako svog primerka „Django-a“ i da ga prelistate. Može se naći onlajn, pre svega na Jovaninom zvaničnom art profilu. A ima ga i na profilu Strip Trip festivala. Sve u svemu, vredno kratko štivo za čitanje. I trenutno jedan od najdražih delova moje kolekcije, što je dostignuće i po budući da ne slušam ATEEZ.
Hvala ti na ovome, Jovana.
