Pitaš se zašto ti ovoliko dugo nismo napisali pesmu,
pitaš se zašto nismo otvorili česmu?
A šta ima da se odvrće ono što već neprestano teče,
šta ima da se kaže što se već ne reče?
Ništa vala osim velikog hvala,
što si se sa nama veselila i tugovala.
Što si bila, i sa nama snila,
što nam te u život posla dobra vila.
Što jesi i što bićeš,
što si ono što jesi i kada smrkavaš i kada svićeš.
A to što jesi, to ne može biti svako,
jer ti biti nije nimalo lako.
Uspravna, stamena, ponosna i čvrsta,
uvek za i uz nas, što te u najbolje svrsta.
Najbolja, naj, ti si znaj,
ko te ima, ima i sunca sjaj.
Budi takva još sto leta
i kad greje, kiši, sneži i cveta.
Zdrava bila, mirno spila,
u svojoj duši mir svila.
A od nas, koji te vole, uz tebi najlepšu želju
primi ovu pesmu-orden, Orden Najboljem Prijatelju.
