Drugari,
Niko ne zna kakve su to muke
kad ne možeš računati na ruke.
Kad ne možeš računati na prste,
a zadaci – sve iste vrste.
Pet plus osam, devet plus sedam…
Sad sve više i nožne prste gledam.
Dođe mi prosto da zajaučem
i od muke – čarape da svučem!
Pa da računam do mile volje
makar nekad ne izašao napolje!
I tako, kad god me snađe matematička muka
tu je digitron – moja leva i desna ruka.
Kompjuter pripada istoj vrsti
– to su moji nožni prsti.
Računam ti ja sad k`o od šale
brojeći moje prste male.
Veseo sad u školu hitam
– rešio sam od sutra na prste i da čitam!
