Ustalasana tišina uplela je prste,
odaje se, rado viđen je gost
miješaju se mirisi svakojake vrste
vedar nebeski svod, što znači i život.
Gazi duša bosonoga, galopom
i u jesen, i u maju
znajuć’ šta je dobro i slasno, s ponosom,
šta je sigurno utočište u mom kraju.
Šta je ravnica i on njoj.
U ovim beznadežnim vremenima
kad glava visoko leti, dokača tron.
Vinograda bijeli skuti su očima
sigurno tlo,
drugi su dom.
(2017)
