fbpx

Anđela Turukalo: Iluzije u lavirintu

Nemam boju, gumicom obrisana je s mene.

Nema ptica da osušeno nebo zarumene.

 

Ne trebam ti

Više no li ti treba žar u oku.

Ne trebam ti…

 

Muk govori bolje nego nekad hiljadu ljudi.

Muk zna bolje da dočara i nasluti.

 

Strah nestaje s njim, ostavljajući samo tupost u stomaku.

Ostaje ravnina pred očima da priča bajku

 

Satkanu od iluzija u lavirintu.

 

Ne mijenjam se a morala bih.

Kome ne bi trebalo i dalje poklanjam stih

 

Satkan od iluzija u lavirintu.

 

Nemam boju. Rukom odnešena…

Nemam lice. Nisam pošteđena:

 

Satkana od iluzija u lavirintu.

 

Niko ne odlazi čarobno kao ti.

Niko ne čeka slađe nego ja.

Jedan me uzdah odvaja od očaja.

Jedan te osmijeh odvaja od sjaja.

 

Satkani od iluzija u lavirintu…

Anđela Turukalo
Anđela Turukalo
Rođena 21. novembra 1990. godine u Podgorici. Pisanjem se bavi od djetinjstva. Poezija joj je objavljena u medjunarodnom zborniku "Mili Dueli" 2015. godine, nakon pobjede na istoimenom takmicenju. Njena prva samostalna zbirka, “Marioneta”, objavljena je 2011. godine.