Drugari,
Rešila mala Neda
da crta svog deda.
Rekla mu: – Deda, mirno stoj
i ničega se ti ne boj.
A deka će u sebi: – Kuku, jao
sad sam baš nadrljao.
Drugari, čitav dan stojati nije mala šala
bez vode, hrane i zubnog pomagala.
Ne sme čak ni kafica da se pije
jer Neda onda suze lije.
Jednom je slikala deku dok se brije.
Tri sata potraja, nema tu šta da se krije.
Obrija deka i bradu, i glavu, i pola kože…
Tako želi Neda, šta se tu može?
Od tada deka pušta bradu,
a kosa mu je najduža u gradu.
Nedina slika je bila prva
kad je crtala deku dok cepa drva.
Iscepao je i svoja, i tetka Mirina, i sva drva čika Slobodana…
Ma lupao je sekirom po panjevima deset dana.
Sva sreća, jedanaestog dana stiže spas
– uvedoše u gradu grejanje na gas.
Nedina slika najlepša beše
kad lekari iz Hitne deku odneše.
Čitav dan je skakao sa grane na granu
jer je slika nosila naziv – Veverica na dlanu.
No, ne bojte se za deku – žilav je on.
Već ujutru se vratio da bude balon.
Na nos i usta stvila mu štipaljku mala Neda,
slika se zvala – Balon deda.
Zatim su se ređale slike razne,
svaka za dedu gora od kazne.
Deda brkove ne da.
Deda u koprive seda.
Deda na šalu naseda.
Deda u košnici meda.
No, sva sreća to ne potraja dugo
jer Neda nađe zanimanje drugo.
Rešila Neda da peva, dedu je ostavila na miru…
Sad baka mora da je prati na klaviru.
Svi su veseli, srećna mala Neda,
a najsrećniji čovek na svetu je – Nedin deda.
