Mogu li da te pesmom obljubim,
Da ti stihove nižem,
Rukama čistote neba svog,
Niz lice osmeh biserni da iskam.
Mogu li da te volim?
Sve damare na dlanu da zbrojim,
Dodirom pod kožu da ti se podvuku,
Do srca trag da utkaju…
Mogu li… Mogu li da te želim?
Onako kao što baršun koza mleko iska,
Da se poput košulje noćne privijem pre spavanja,
Poput daha u predvečerja zimska,
Da te zgrejem…
Mogu li da tebe baš pod vijeđama čuvam,
Smirajem u očima mojim da ti se priklanjam,
A, ti, hlad da mi nudiš,
Nadom da me hraniš
Mogu li srecu da ti poželim i onda kad me pored tebe ne bude više,
Da te mijem poput letnje kiše,
One što nebu pogled podiže, i kapcima ne da, da ga skrije u nikad više…
