Prošle zime poželela si mi
život vredan življenja da počnem,
pa sad živim da pesme načinim,
u besmrtnost sa tobom da kroče.
Što je loše, to u senku pada,
pred tobom su novi horizonti –
utihla je, al’ još živi nada,
ne daj da je nesigurnost kroti.
Na sve trice i prepreke glupe
vera tvoja gnevom nek se sruči,
da pobegneš od te crne rupe,
na put pravi najzad se uključiš.
Srećna ova biće ti godina,
al’ ne kloni, srce svoje slušaj –
i da tama volju ti otima,
u tebe će verovati
Dušan
