Uoči promocije treće zbirke pesama Nade Kukolić, dve pesme i deo recenzije.
Cvrkut
Samo sada
peckaju oči,
i nemam sutra.
Kako da ti
objasnim?
Nemam sutra
oduvek,
lako,
najlakše.
Hodam bosonoga
samo sada,
dok vuneni oblaci
natkriljuju mi čelo,
po kojem su razbacane
mokre vlasi.
Toplo je,
malko do bolesti,
i hladno takođe,
onako,
do besvesti.
U uhu mi čuči reč.
Reč u grču.
Reč neodskočna.
Nemam ja sutra.
Jer mi nije važno za mene.
Poklonila sam lepšima,
i pametnijima.
Nek im se nađe.
***
Ne dam
Amputirali su mi
misao,
prijatelju,
pobegla je duboko
u mene.
Odsekli su mi
parče svetla,
i ostavili
sitnu senku.
Milujem pogledom
gavrane,
i ulazim u noć.
U stomaku
mi čuči glad
za istinom,
za toplim
napitkom skuvanim
dodirom onoga
ko ne dodiruje.
Istrugane mi
zenice pohlepom
onih koji su
otimali.
Smireno odlazim
u hodnike
gde često nada
iščezne,
a znam da
ime će moje
i tamo štrčati,
znam da ću
smetati smrti
ko žulj na peti.
I nije mi
to prvi put.
A poslednji da
jeste,
e ne dam.
Rađat ću još
čiste suze,
grliti još
osmehom oblake.
PURPUR I ČEMER
Sam naslov treće poetske knjige Nade Kukolić “Purpurni stihovi“ daje nam mogućnost za ispitivanje asocijacija i simbola povezanih sa crvenom, tamnocrvenom, odnosno bojom purpura. Crvena boja oličava strast, srčanost, hrabrost, bes itd. U kontekstu Nadine stihozbirke ona označava i svojevrsno pročišćenje, ali i umor od svih onih stvari koje život nosi poput reke.
Za razliku od “Tišine i ponekog vriska“ ova poetska knjiga u sebi ima manje bunta, zapravo on je manje eksplicitan nego ranije. Tek tu i tamo sevne poneki stih “… e ne dam./Rađat ću još/čiste suze,/grliti još/osmehom oblake“ (pesma “Ne dam“).
Pesnički jezik i iskaz je snažan kao i u prvoj knjizi. Metafore i druge stilske figure su britke. Umeju prosto da se zariju u sluh čitaoca. Da zabole pesnika kad ih piše i čitaoca kad ih čita. “Ne pišem ja istoriju./Ja je krvarim.“, “Na jeziku niču snegovi.“ Međutim, izgubila se pastelnost atmosfere pesama. Boje i nijanse su tamnije, iz njih se na momente cedi gorčina života. “Amputirali su mi/misao…Odsekli su mi/parče svetla/i ostavili/sitnu senku“ (pesma “Ne dam“). Svoj odnos prema pesmi i način pisanja komentariše i sama pesnikinja sledećim stihovima: “Kažu da pišem muški/a dišem ženski.
Priredio Oliver Janković
