Морала сам да идем главом кроз зид, из жеље да уштедим време
За већину слушалаца „Десетке”, „ Друге боје” невидљива је вила Ивана Ретас. Она је само баршунасти глас, који три деценије радио таласима преноси крагујевчанима невидљиве ноћне слике, буди их и храни добрим јутарњим мислима. Суграђане који ходају стазом културе и хране се хлебом са седам кора, обогатила је бројним презентацијама својих књига и филмова. Љубитељи и љубитељке спорта запамтили су је и као центарфора ФК Сушица. Свуда је запажена као млада самостална девојка која се енергично бори и бије битке на много фронтова. Успешно разбија упарожене друштвене хијерархије, мења неписане законе, ствара своје слободно окружење. Дарује пуно љубави ближњима, иницијативама и програмима трасира пут кроз лавиринте и клизав терен традицијанално болног професионалног и социјалног укључивања у сурови двадесет први век.
-Ивана ко си ти?
Ја сам крагујевчанка, спортиста, мајка и много тога још. Одговорни сам уредник Радио Крагујевца. Волим да кажем да сам уредник, а не уредница, да сам новинар а не новинарка, уз дужно поштовање родне равноправности о којој сви говоре данас! Тај успех је дошао сасвим ненадано у мој живот. Многи кажу да је то логичан след догађаја. Моја борба је била борба за професионално достојанство. Члан сам Светског удружења новинара, НУНС-а, Удружења књижевника Србије, деценију и по спортиста. ПР Невладине организације „Оаза сигурности”, која се бави превенцијом породичног насиља и активста у многим друим организацијама које се залажу за подизање базичног квалитета међуљудских односа.
-Да ли си у животу ишла главом кроз зид?
Увек, није могло другачије у мом случају, јер сам човек жена, биће које у старту поставља високе стандарде. У нашој средини много је тешко живети сам са собом у таквим размишљањима и таквим принципима. Моји принципи нису непроменљиви, али нажалост наша предивна и благородна земља успех не прашта. Морала сам да идем главом кроз зид, из жеље да уштедим време, да би га имала више за неке друге пројекте. Свакодневно радим на више пројеката, а није лоше проћи кроз зид. Све што те не убије учините јачим.
-Ивана мајка?
Сара је део моје душе, који ми је у свему недостајао. Њеним рођењем почела сам од нуле: да учим да ходам, говорим и смејем се што је најважније! Сада имамо интересантну ситуацију, зато што јако личи на мене. А две Иване Ретас у четири зида није лако издржати. Не мислим само са те важне родитељске стране. Душко Радовић је имао изреку: „Туците децу ако видите да личе на вас!”Ја за сада успевам подизањем обрва да регулишем те сегменте. Оно што видим као свој успех у њој је „да је она у свему боља од мене”, што је суштина живота!
-Филмски успеси?
Филм је део мојих најсвежијих љубави, који ће чини ми се најтрајније остати у мом животу. Филм почињем интезивно да примењујем на професионалном и на личном плану. Недавно сам урадила интересантан пројекат, којим сам обележила успех свог детета. Схватила сам да после године паузе руковања камером нисам ништа заборавила.
-Да ли си тимски играч?
Ја сам тимски играч са израженим лидерским способностима. Постоје тренуци када изгубим стрпљење и када је лакше да све сама урадим. Комплексна сам и као тимски играч и као личност. Дешавало се да у појединим сегментима преузмем искључиву одговорност. Није каприц, хир, сујета, гордост, нису то чињенице које су условиле да сама научим процес стварању филма.
Када се завучем у своју уметничку интиму, најбоље функционишем кроз дијалог сама са собом! Наравно и неке објективне околности су ме натерале да научим да имам добар глас и да кроз објектив камере гледам на прави начин. Између свега тога, много је сегмената и радњи. Постала сам редитељ, сценариста, неко ко пише књигу снимања, књигу монтаже… Могу да функционишем тимски, али најбоље функционешем сама.
-Фотографија на филму и радију?
Чудно је, човек сам који речима зарађује хлеб већ 30 година, али једна слика вреди хиљаду речи! Било би јако непоштено ако то не бих признала. Нучила сам кроз време да речима обликујем слику.
-Тајна твог успеха?
Начин на који функционишем је обрнут од класичног процеса израде једног филма. Ја прво у глави имам музику и речи, онда слажем кадрове и секвенце. Уобичајено је да се прво сними филм па да се да да неко напише музику. Моји филмови се третирају као ниско буџетни, али су и награђивани због добре и оригиналне идеје.
-Награде и признања?
Награда и признања у свим моји талетима било је много. Било је много награда, али када све то ставим са једне стране, на другом тасу је Ђурђдевданска награда града Крагујевца.
За мене је највећи успех када те признају у свом граду, граду у коме живиш, радиш, ствараш, доживљаваш, преживљаваш.
-Чему служи тачно време?
Људима које волим и мени.
-Ко то сме да оговара историју?
Песници.
-Да ли да НАДА напишем великим или малим словом?
Великим. Увек!
-Људи ме тако мало познају?
Читати између редова, то је умеће!
-Достојанство радио водитеља?
Око тога нема ценкања.
-Нисам слуга стрпљењу никада била?
Живот почиње после четрдесете.
-Опет ће да ми суде?
Проклество посебних.
-Човек сте везан и за своју прошлост?
Tако мерим величину садашњости.
-Човек се храни човеком?
Душа је за гурмане.
– Не зовите уметника хуљом?
Јер не троши речи на недостојне.
-Неко је сахранио ципеле моје, црвене, оне луњаре?
Сада је довољно да затворим очи.
-Не сматрајте мртвим оне који су на божијем путу убијени?
На сву срећу, небо није граница.
-Понекад видим шта човек ван сна видети не сме?
То је привилегија, а не проклество.
-Нахраним сe болом да бих могла да стварам?
Слатко се насмејах.
-Лед нагриза полен младости?
Али га и сачува од труљења.
-Човек лако трули у свом здању?
Ако поједе остатке лоших дана по истеку рока.
-Тело је лако разумети?
Трбушни мишићи држе кичму.
-Жена је свачије уточиште?
Од почетка света.
-Жене ћуте унутар своје таме?
И увек нешто смисле
-Љуби злу срећу душе белегом испод пупка?
Знакови поред пута
-Моје краљевство је тако малено?
Више није
-Красне ли жене?
Другачија не може бити.
-Заспала лавица у колевци од рибље крљушти?
Да надмудри друге звери.
-Затворена у том ћилибру?
Зато очи боје меда.
-Знаш да ноћ нема границе?
И да је дан кратак за људе попут нас.
-У мраку лако учим?
Јер је све кристално јасно.
-Браћа и сестре по перу?
Унутрашњи демони су здравија конкуренција.
-О чему сањају вукови?
О вучицама
-Иза ових врата живиш ти?
И најбоње у мени.
-Ракијом се плаћају тајне о скривеним навикама?
Oсмех се дугорочно исплати
-Кроз кључаоницу покушавам да ти обнажим очи!
Љубав је кључ за сваку душу!
BIBLIOGRAFIJA
Fabrika snova, pesme, SKC, Kragujevac, 2010., ćirilica
Život počinje, roman, SKC, Kragujevac, 2006., ćirilica
Dvoboj, pesme, RTK, Kragujevac, 2004., ćirilica
Miris čoveka, pesme, Kalipso, Kragujevac, 2002., ćirilica
Portreti skrivenih navika, roman, SKC, Kragujevac, 2001., ćirilica
Dobre jutarnje misli, pesme, SKC, Kragujevac, 2000., ćirilica
Časovnik iz vrta narandži, roman, Nova svetlost, Kragujevac, 2000., ćirilica
Kaspijska trilogija, roman, Kalipso, Kragujevac, 1999., ćirilica
Noć pod jezikom, pesme, Euridika, Kragujevac, 1998., ćirilica
Indigove usne, pesme, SKC, Kragujevac 1998., ćirilica
FILMOGRAFIJA
Sunce, 2013.
Ideja o uspehu, BSC, 2012.
Ja želim da živim, 2012.
Saputnice, 2011.
Jedan čovek, sto lica, 2011.
Magistrala 30-3, 2011.
Igra senki, 2011.
Muzika 10, 2011.
Zlatne ruke, 2010.
Sedam u Sedam, 2010.
Šumadijski fest, 2010.
Nova akademija, CISCO, 2010.
Dve strane, IBCM, 2010.
Možeš ili konzerva, 2010. 
Sigurna kuća, 2009.
Kartonsko naselje, 2009.
Bahtiri porodica, 2009.
Tajna Dvorskog Podrumara, 2009.
Out Of The Box, 2008.
Misija, vizija, cilj, BSC, 2008.
