Ti znaš,
nemam srce od papira
da ga pocepaš vešto, lako.
Ono te voli iz inata, iz hira,
i zauvek će ostati tako.
Slutiš li,
uvek si tu, u glavi,
u meni dugo, dugo traješ.
Noćas me budi tvoj uvojak plavi,
zauvek ćeš da mi nedostaješ.
Osećaš li,
na kaldrmi života
šibaju vetrovi,
pa ipak prodju.
Ti ćeš u meni
večno da traješ,
jer mi se može,
jer tako hoću.
