Svakog dana okrenem list novi,
privlači me ta bela praznina,
podstakne me da u sebe gledam,
pojača me da se bolje čujem,
u samoći glasna je tišina.
Ispitujem čega se to bojim,
da razumem sve strahove ružne,
jevanđelje čitam i tumačim,
zašto sveti opominju tužne.
Kad je život ljubav, vera, nada,
nijedne nam bez radosti nije,
čemu briga, strepnja i nemiri,
duhovnošču samo se otkrije.
Nauka nas svemu podučava,
kako nasta more i planine,
a ne znamo ko u nama živi,
šta izbija iz naše nutrine.
Duh postoji u svakom čoveku,
čovek često toga svestan nije,
svašta sazna a sebe ne spozna,
kakvu snagu on u sebi krije.
Nema sreće u propadljivosti,
tražim duha što živi u meni,
milosrđem, ljubavlju smirenom,
duhovni su svi blagosloveni.
Raj na zemlji nije lepa bašta,
u kojoj se milozvučje sluša,
u svakome čoveku sa duhom,
raj je pravi čista ljudska duša.
