Umeš ti i van pesme
da se igraš najlepše na svetu.
Povremeno se sakriješ
iza karnevalske maske.
Često ih menjaš
da ljude odbiješ.
Oprezno kružeći
oko obostrane strasti,
oko izvora tajnog
sa kojeg se ispija
najslađa voda,
igrom prikrivamo
pomešana osećanja.
Ti bar znaš da imaš
svog vilenjaka
moj šumski mazuljku.
Krišom ću odgledati
tvoju igru oko vatre
na livadi, tebe,
u prozirno beloj haljini.
Divno me šetaš od
skrivene vilinske igre ,
do mističnog orijentalog plesa.
Dok me zavaljuješ
u meke jastuke
širiš istočnjačke parfeme,
opijaš nargilom,
igraš samo za mene.
Nosiš me izmedju jave i sna.
To radiš moćno.
Kada bi znala šta
sve umem da poželim…
Nema granice, sve je lično.
Uživam u tajnama,
obostanom istraživanju.
Umem da se igram nesebično.
Dovoljno je da poželiš,
umem da te pratim
a da me ne primetiš,
i otkrijem ti onu stranu
koje nisi svesna.
Sad kad si skinula masku,
nemoj biti besna.
Daleko smo od banalnog.
Pružaš mentalno zadovoljstvo
u slikanju, otvaranju.
Ti se kriješ iza pesme
moja vilo.
Moje oči vilenjačke
čitaju te, ma šta bilo…..
