Sanjao sam opet da pripadam njoj,
Izgube se misli u daljini, pa nisam sasvim svoj,
Poneo me šum, zvuk i ptica poj,
Sve bih dao da njen sam broj.
Po koži njenog tananog struka,
Već zamišljam kako prolazi moja ruka,
Haljina joj salivena, fantastičan kroj,
Ali dzaba sve kad nisam njen broj.
I to sve druge opet znaše,
Da samo ona meni paše,
Samo još da kažem njoj,
Al’ sto posto znam da nisam njen broj.
Saopštiću joj tiho,
nežno i umiljato,
Nek joj samo moj šapat bude ono što joj je poznato,
Neću više netremice da je gledam, a da ne pripadam njoj,
Reći ću joj, reći ću, da njen sam broj.
