fbpx

Mesečina

Portret jedne žene

Bila je sva u modricama, Poput nestašne devojčice, Koju, dok prutom tuče mama, Ni suzu ne pušta niz lice.                – Umela je...

Lorena Vojtić: Scintigrafija duše

Nekoć, za vrijeme burnih mladenačkih godina, odavno smo dosegnuli limit u brojenju unazad, i gotovo da smo izgubili svijest u držanju toksičnog daha, za koji se, povremeno činilo kao da nije od svesrdne važnosti.        ...

žika ranković – g r o f i c a

U našem kraju pre rata je živela neka grofica. Zvala se Anja i kao mlada je kažu bila zaljubljena u pesnika što je živeo...

žika ranković: kampanja “cirkus srbija”

Драги пријатељи, браћо! Ево шта се недавно десило нашој необичној и конфузној дружини. Ми смо мали, сиромашaн, али добар циркус, можда једини такав из ових...

žika ranković: vreme kada mišovi postaju lavovi a gušteri zmajovi

Grad nam se raspada. Sistematski, svakodnevno, i danju i noću, bez obzira na vremenske ili neke druge prilike, raspada se u svim pravcima. Lete...

жика ранковић: некатегорисани хероји, писци,новинари …

Teшко је писати истину. Писати огољено, без резерве, до дна чаше. До дна живота. Најтеже је откопчати задње дугме. Само ретки, они који су са...

žika ranković – ptice

1. Kažu da je moj deda Aleksa umeo lepe devojke da pretvara u ptice. Kažu da je moja baba umela od mesečine da isplete bluzu...

Lorena Vojtić: Dagerotipija

Spotičem se o nedorečenu energiju u našoj spavaćoj sobi, gdje je tvoja sjena prisutna u najmrklijim vremenima samouništenja. Mi se volimo krajnje neobično, ponekima uvelike neshvatljivo, na nepoznate načine drevnih reinkarnacija i sunovraćenja u pepeo zanosnog sagorijevanja. Svezanih očiju nestajemo, gradimo...

žika ranković – skica za jesenju sonatu

Ја нисам боем ако умирем у нашим улицама ако су ми руке дивље ако ти пијан грлим осмехе и крадем мисли ове вечери јесен ме прогони пси залутали...

žika ranković – ruška

  Није се женио, ко зна због чега, о томе никада није причао. Оседео је , остарио, осамио се, живот му се дефинитивно свео на...

žika ranković: d e v i c a

posmatrao sam prozirnu kožu jedne device ružičastu, nežniju od sna mislio sam na rat sedela je na maloj crvenoj ljuljašci vitka, prozirna, kao duga raspletene kose okićene  borovim iglicama mislio sam...

žika ranković: kuća milorada i živke todorović u gornjogružanskom selu kneževac

Ž.A.R. Sećanje na detinjstvo tu gde je rodjena i moja majka Milika i ujak Tanasko   Sećam se zmije obavijene oko plavozelenog kamena, psa sa jednim braon i...

Pridruži se našem timu!

Promocija humanih vrednosti

Hit VIdeo